Čekam u redu za kasu, nas petoro. U momentu prilazi baka, koja se jedva kreće i ja je naravno puštam. Ispred sebe, vidim ostali nešto mumlaju, nisu veseli i čekam da kasirka kaže nešto tipa “ajde dajte baki da otkucam, ima samo dva hljeba” ili nešto tako. Međutim ide red svojim tokom, baka plaća dva hljeba i kesu, radnica na kasi ni ne otvara kesu, a kamoli da joj spakuje ta dva hljeba, red se samo gomila.
Ja prilazim baki, koja još ni kusur nije ubacila, a glupa kasirka već meni traži novac, ubacujem ta dva hljeba najsporije što umijem dok ljudi cokću i bjesne, a ova glupača sa kase me strijelja pogledom i mršti se. Naredna dva sata sam se tresla od nervoze kakvi smo ljudi postali, niko neće da pomogne baki od 90godina, koja je samo izašla po hljeb, ni narod koji može da sačeka 2minuta više, ni gospođa za kasom, pa makar joj otvorila kesu i nasmiješila se. Fuj gdje smo došli…
Izvor:(ispovesti.com)