Suđenje u Višem sudu u Beogradu, koje se vodi protiv osumnjičenog dečaka i njegovih roditelja, održano je danas, a svedočili su roditelji ubijene devojčice (13) koja je išla u razred sa osumnjičenim.
Suzana Stanković Čikić rekla je da je njima Andrija bio jedino dete, koje je odraslo u izobilju ljubavi i poštovanja.
– Kada se rodio, Andrija je doneo svetlost u našu kuću, a nas je stalno učio i podsećao da budemo bolji ljudi i roditelji. Sećam se jedne situacije kada je imao pet godina, tada me zamolio da ga vodim u park jer su mu tamo bili drugari, videla sam tada u tom njegovom pogledu da je baš želeo i ja sam mu to ispunila, iako sam imala druge planove. Povratku tražio mi je sladoled, ostalo mu je kusura i znate šta je uradio ušao je u cvećaru i tražio crveni cvet za njegovu mamu – rasplakala je neutešna majka talentovanog pijaniste.
-Tog dana, 3.maja poslao mi je poljubac kada smo ga ostavili ispred škole. Kasnije me je suprug zvao i rekao da se desila neka pucnjava u školi i da je on krenuo, a ja sam ostala da radim u ordinaciji. Nisam slutila da se desilo nešto. Otišla je da vidi na internetu šta se dešava i vidim pucnjava, tada smo se čuli sa roditeljima jedne od devojčica i tada smo saznali da je bila pucnjava i ja sam došla kod škole – navela je ona i dodala:
– Suprug i ja odlazimo u Tiršovu tada nam saopštavaju da je neki dečak NN pogođen sa dva hica u grudi. Ne znate kako da se ponašate, da se radujete što je tu, ili što nije. Užasan osećaj, u tom lutanju iz bolnice u bolnice zove me majka Sofije Negić i kaže mi:”Nema moje Sofije!” a mi u taksiju jer nismo imali snage više da vozimo. U tom trenutku govorim taksisti da pojača vesti koje idu na radiju – kaže ona i dodaje:
– Osmoro dece i čuvar obezbeđenja. To su bile vesti na radiju, ja kažem taksisti vozi u PS Vračar, ne znam kako smo se popeli na sprat.
Kako je dalje navela, počela je da luta od zida do zida nakon vesti da joj je dete zivo.
– Ljudi stoje oko nas, ne znam kako smo sišli niz te stepenice. Tražimo da vidimo svoje dete, ali kako sada svima javiti da nema Andrije… Izuzetno teško, kada smo javili mojim roditeljima u Švedskoj čula sam vrisak moje majke i teško disanje mog oca – rekla je ona.
Momenat da mora da vidi svoje dete je razorio.
– Sledi momenat da moram da vidim svoje dete, ali kako. Želim, ali kako. Ne znam šta ću tamo zateći, tada su mi dali da vidim moje dete u nekoj crnoj kesi – kaže nesrećna i neutešna žena nakon čijih reči mnogi u sudnici su počeli da plaču.
Kako je dalje objasnila bilo joj je teško da kada je tražila večnu kuću za svog sina, nije želela “da to bude groblje, nego neki park” i da su iz tog razloga odlučili da bude Lešće, a ne Novo groblje koje im je bliže.
– Perem i peglam mu stvari kao da ide na ekskurziju, a ne na večni počinak. Kao da sam luda… Kasnije kada sam ga videla u kovčegu pitala sam ih:” zašto mu je mokra kosa?” i dobila odgovor da su ga sad kupali, tražila sam fen da mu osušim kosu – rekla je ona.
Kako je dalje navela ona je sa suprugom gledala foto dokumentacije sa lica mesta. – Iako su nas savetovali da to ne radimo, ja sam morala. Nisam mogla da živim sa tim da ne znam šta se desilo sa mojom sinom. Tada smo videli da je na jakni imao rupu od metka. Prvi metak Andrija je izbegao i završio je u stolici. Usledio je hitac u nogu, a onda u ruku, metak je razneo srce i grudi – ispričala je majka potresne detalje.
Navela je da je ona bila u timu koji je ispitivao dečaka u postupku koji se vodi protiv njegovog oca u Višem sudu u Beogradu i navela je da je tada osetila njegovu veliku hladnokrvnost.
– Pitala sam ga da li zna da mi je ublo dete, rekao je da zna. Kada sam pitala zašto je bio na njegovom spisku, rekao je da je to okej – navela je ona.
– Ta hladnoća cele porodice je nešto neverovatno. On nije ima emociju, majka je bila sa njim tada ni ona, a otac koji ga vodi u streljani kaže da nije kriv. Mnogo toga me muči – navela je.
Ona je dodala da je kasnije u telefonu svog sina videla da se dopisivao sa dečakom ubl com, ali da joj nije pričao o njemu.
-Tada sam našla poruke gde mi je dečak tražio neku određenu kompoziciju za njegovu sestru koju prethodno nisu našli na internetu, tada mu je Andrija rekao da je i on tražio ali da ne može da nađe, sve je bilo na nekom drugarski nivou. Potom je dodala kako je moguć “da za 10 duša niko nije kriv i da nema ničije odgovornosti.