Valentina drži rekord u Ginisovoj knjizi kao žena koja je bila trudna čak 27 puta

 

Valentina Vasiljeva je bila prva žena Feodora Vasiljeva. Ruski par je živeo u Šuji u Rusiji u prvoj polovini 1700-ih. Prema evidenciji, Valentina je živela 75 godina i tokom svog života rodila je ukupno 69 dece kao rezultat 27 trudnoća (16 setova blizanaca, sedam trojki i četiri četvorke).

Dvoje blizanaca umrlo je u detinjstvu, ostavljajući je sa 67 preživele dece. Valentina drži Ginisovu knjigu rekorda za najveći broj dece rođene od jedne majke.

Istorijski plodan par
Ne zna se mnogo o Valentininom životu osim što je rodila 69 dece; živela je u vreme Ruskog carstva, feudalnog društva, koje je od nje učinilo kmet. Za to vreme seljački život u Rusiji bio je izuzetno surov, zbog čega su porodice težile da budu što veće; međutim, čak i po tim standardima, porodica Vasiljev je bila veoma velika.

Valentina je u trudnoći provela neverovatnih 18 godina svog života. Imena njene preživele dece nestala su iz istorije uglavnom zbog toga što porodična evidencija nije bila tačna ili proverena. Još uvek postoje neka neslaganja oko stvarnog broja dece koju je Valentina rodila, ali njena plodna materica je i dalje poznata po tome što je rodila šokantan broj beba.

Fjodor Vasiljev, muž, imao je još jednu rundu dece sa svojom drugom ženom koja mu je rodila šest parova blizanaca i dva seta trojki, što je značilo da je imao ukupno 87 biološke dece tokom svog života.

Kontroverze oko tvrdnji

Prvi objavljeni izveštaj o deci Vasiljeva datira iz 1783. godine kada se pojavio u izdanju The Gentleman’s Magazine. U njemu je navedeno da su izveštaji, “ma koliko bilo zapanjujuće, pouzdani su, jer su stigli direktno od engleskog trgovca u Sankt Peterburgu njegovim rođacima u Engleskoj, koji su dodali da će seljak biti predstavljen carici”.

Izveštaji su potvrđeni u komentaru Ivana Nikiča Boltina iz 1788. i ponovo 1834. u knjizi Aleksandra Pavloviča Bašutskog.

Drugi izvori su ostali skeptični u pogledu autentičnosti ovih tvrdnji. Na primer, u članku Džulije Bel iz 1933. godine, on se poziva na knjigu iz 1970. u kojoj se navode tvrdnje o deci Vasiljev, ali je ona oprezno proučavala te tvrdnje. Napisala je da je slučaj prijavio The Lancet 1878. godine kao deo članka o proučavanju blizanaca. U ovom članku se navodi da je Francuska akademija nauka pokušala da proveri tvrdnje o deci Vasiljev, ali je obaveštena da, “Svaka istraga je bila suvišna, da članovi porodice i dalje žive u Moskvi i da su bili predmet usluga Vlade”.

Mnogi drugi kritičari su doveli u pitanje tvrdnje zasnovane na nedostatku moderne nauke u 17. veku, što bi bilo kojoj ženi neverovatno teško da rodi toliko dece. Ginisova knjiga svetskih rekorda, međutim, nastavlja da brani rekord, navodeći da postoji mogućnost da je žena možda imala hiper ovulaciju u jednom ciklusu ili da je imala retku sposobnost da oslobodi više jajnih ćelija.

izvor blic.rs