Utučena!
Zvezdan Slavnić pozvao je Anu Ćurčić da porazgovarau u spvaćoj sobi, nakon što su se svi zadrugari okomili na nju na porodičnom sastanku.
-Ti ne znaš gdje si, ovo je strašno i meni je teško da gledam ovo. Koliko god da te povrijeđujem i ti mene, stavljam sa strane, ovo je surovo. Molim te da ti pomognem bilo kako. Bilo bi mi drago da znam da ti možeš da se boriš, ali znam da ne možeš. Stavi sve po strani i pusti da sam g*vno i ljiga. Ti znaš da nisam nikad pogriješio u životu – pričao je Zvezdan.
-Dosta stvari nisi. Ovo je moja borba i ja sam to odlučila – rekla je Ana.
-Tvoja borba je trebalo da bude protov mene. Ti ne znaš gdje si, oni vrište o tom problemu. Šta god rekla za mene, evo suze mogu da mi krenu sad – pričao je Slavnić.
-Je l’ ja nešto foliram? – pitala je Ana.
-To je poenta što sam htio da ti kažem, to je rijaliti. Ja ne mogu da kažem da si ti ti jer nisi ni blizu ti. Neću da pričam o nama i da te nerviram – nastavio je on.
-Kad bude prošo mjesec dva ili tri ja ću sve lijepo reći. Ovo je počelo i ovdje će da se završi. Sve ćemo da ispričamo – nastavila je Ana.
-Ja samo želim da te zamolim da razmišljaš jer ti ne treba veća borba. Stavljam na stranu sve ružno što si rekla, došla si, vrijeđala si me, izbacila si strah, ne treba dalje. Ja te molim kao prijatelj, sješćemo gdje treba ispričati se tri dana i pružitit ruku ako treba. Je l’ poenta da me uništiš? – pitao je on.
-Svu sreću ti želim. Ti znaš da ti ja to želim. Vidim da si zaljubljen i da je voliš i da ti prija, sve ti najbolje želim i žao mi je što ja nisam imala tako nešto od tebe – govorila je Ana.
-Šta je poenta dalje? – pitao je Zvezdan.
-Ništa, želim da jedem i da se vratim u krevet. Prekidam priču. Biće za dva, tri mjeseca, pa ćemo da se raspričamo. Želim ti svu sreću sveta – rekla je Ana.
-Da li misliš da ja tebi želim nešto drugo? – pitao je Slavnić, a Ana se okrenula i otišla.
Detaljnije u nastavku ovog teksta.