Psihijatar Jovan Marić (80) moli sina Mateju (20) da mu ne oduzima jedini krov nad glavom.
Sporni stan od 120 kvadrata kod Palate pravde Marić je svom sinu potpisao kada je imao samo sedam mjeseci, kako bi ga osigurao u slučaju da mu se nešto dogodi, jer ga je dobio već u poznim godinama od treći brak sa psihijatrom Danielom Tiosavljević.
– Mateja, sine moj, molim te nemoj da me izbaciš iz stana. Star sam, bolestan, nemam gde… Neću ni ja još dugo, možda još godinu-dve, posle će ionako sve ovo biti tvoje – kaže Jovan Marić obraćajući se nasledniku.
– Sama sam kriva što u ugovor o poklonu nisam dodala da u stanu mogu ostati do kraja života. Iskreno, nisam mogao ni sanjati da bi mi se ovako nešto moglo dogoditi. U svakom slučaju, molim svog sina javno, preko novina, da dođe u naš stan da se nađemo i razgovaramo. Boli me što ga nisam vidjela sedam godina, iako sam to htjela, i što zapravo ne znam kako on danas izgleda! Jedva sam preživjela ovu koronu, skroz sam slaba, spavam pola dana i samo tražim stolicu za sjedenje. Osim toga, imam jake bolove, imam rak prostate, što ide s mojim godinama. Dakle, sine moj, neću dugo, možda još godinu-dve, pa će onda sve biti tvoje – kaže Marić.
Jovan ističe da bi porodičnu kuću u Bijeljini želio prenijeti na svog sina.
– Sve sam mu to napisao u jednom pismu i poslao na adresu na koju sam dobio informaciju da živi sa majkom. Otišao bih tamo i pokucao im na vrata, ali ne želim da se slučajno desi neka neprijatna scena. Imao sam tri braka, tri razvoda i troje djece. Iz prvog braka imam najstariju ćerku Vojnu (47) koja se bavi slikarstvom i živi u Njujorku, od druge ćerke Džoanu (37) koja je psihijatar, a od trećeg Mateja. Za vreme mog drugog braka, supruga, moja ćerka i ja živeli smo u kući mog tasta na Senjaku, a imao sam svoj stan na Novom Beogradu koji sam dobio od klinike i koji sam koristio za pisanje knjiga i za budi iskren, i ja sam trošio novac. Iz jedne takve veze sa Danijelom, koja je tada bila moja studentica, dobio sam sina 2001. godine. Pošto sam tada imao novca, prodao sam taj stan na Novom Beogradu i uselio se u novi stan kod druge žene. S obzirom da sam ja dao novac, stan je bio na moje ime i Danijela mi je stalno naglašavala da moram da izdržavam sina, jer sam dosta star. Zato sam mu 2002. godine, kada je imao samo sedam meseci, poklonio taj stan – kaže Marić.
– U Centru za socijalni rad su mi rekli da je Mateja kada je napunio 15 godina izjavio da ne želi više da me viđa. Rekli su mi da, pošto ja plaćam alimentaciju, mogu ga natjerati da dođe u jednosatnu posjetu u centar uz prisustvo policije. Nisam ga htio prisiljavati na to. Ubrzo sam saznao da ga Danijela brani, priča mu sve i svašta. Pokrenut je i sudski spor za stan, a potom je sudija presudio u njihovu korist. Samo se bojim da ne dođu dželati i da me izbace na ulicu – zaključuje psihijatar.