JAVIO SAM SE DJEVOJCI SVOG DRUGA, ČUO SAM DA GA VARA NA SVE STRANE: Spomenuo sam joj iznenađenje i novi BMW, ODGOVOROM JE POKAZALA KAKVA JE JADNICA!
BONUS Ceo život ne mogu da verujem kako se moji nisu potrudili da nešto steknu u životu, a daleko od toga da nisu mogli. Kuća nema fasadu, izolaciju, većina prostorija nije završena. Nameštaj i uređaji stari preko 30 godina. Dvorište nije ograđeno, izgledamo kao sirotinjski kvart. Moji oboje radili u državnoj firmi, imamo dosta placeva, šuma i u suštini imanja koje oni nikad nisu hteli da prodaju iako bukvalno nikakvu korist nemamo od njih. Uz to 2 puta su dobijali 6 na lotou dok smo sestra i ja bile male. Kao rezultat svega živimo u kući koja samo što se ne raspadne, sestra i ja smo trpele gladne da završimo fakultete. I godinama smo im slale novac da se sve to malo sredi jer nas je sramota. I na kraju pošto sam dobila otkaz, vratila sam se kući i saznala da računi nisu mesecima plaćeni, frižider je prazan, a uz to oboje rade i ja sam im slala novac.
Zašto ovakvi ljudi imaju decu? I na šta oni uopšte troše novac ja to ne mogu da shvatim! Uvod ukratko. Završim faks, odem od kuće za poslom, nađem curu tu u tom drugom mjestu, zaljubim se, ostavi me, ispostavilo se da je pravila bivšeg momka ljubomornim preko mene. Što me bilo pogodilo. Prođe par mjeseci zove mene mnogo dobra drugarica da će biti poslom u tom gradu gdje radim i da izađemo. Između ostalog drugarica je znala za tu curu. Mi u izlasku u kafiću kad ulazi ta bivša sa svojom ekipom i zauzimaju sto do nas. U tom momentu drugarica mi šapne da se ne opirem i počne me ljubit, mazit, grickat, pipkat, i sve to da ova bivša vidi. Kad je prestala kaže sutra ti se ova javlja garant. Sutra naveče stiže mi poruka od bivše da šta ima, šta se radi, ovo ono. Kad je pitala kako ljubav a ja reko nikako odgovorila je – a ko ti je ona??? Meni bilo presmiješno.
Priča nema poentu, čisto nako mi bilo zanimljivo da vam ispričam. Radim u prosveti, u pitanju su prirodne nauke, stručni predmeti, one koje niko ne voli. Posao shvatam ozbiljno, radim dokumentaciju na vreme, online nastavu isto, predavanja su prezentacije, kreativne slike u boji sa mojim snimljenim glasom dok pokazujem. Nije mi duševna hrana da im pokazem koliko ne znaju, već koliko znaju, da im pokažem da mogu da uključe mozak i logiku, učim ih da uče, da povezuju stvari a ne da bubaju milion informacija. Nije mi cilj da im se predmeti zgade, već da im se probudi radoznalost. Preplavi me osećaj zadovoljstva kad vidim da su nešto shvatili. Svako dobro ljudi želim svima koji čitaju. Neka vam bude lep dan.