HRVATICA IZ ZAGREBA DOŠLA U PRVOD U BEOGRAD PA IZGUBILA PRSTEN ali kad ČUJETE NASTAVAK PRIČE pašćete sa
Da priča o Zagrepčankama koje vole Beograd i Beograđane nije samo priča, otprilike znaju svi, ali upravo se pojavio još jedan dokaz o ovome.
Naime, jedna mlada dama iz glavnog grada Hrvatske je jednom klubu u Beogradu preko Whatsappa uputila dramatičnu poruku:Ćao, prošlu subotu smo frendice i ja bili na djevojačkoj u vašem klubu… Iz Zagreba smo inače…
Izgubila sam zaručnički prsten… Jeste slučajno ga našli naknadno? Puno bi mi značilo. :)Na njenu žalost, u klubu nije pronađen prsten, ali je zato potom na videlo isplivala cela istina:Malo mi je neugodno, ali šta da radim…
Moram pitati: Iz BG je, visok, crn, cca 35 g, vozi sivog audia… 🙂 poznavao je konobare i dosta ekipe unutra, ako ga znate slučajno dajte mu moj broj… Plizzzz… Prsten i još par stvari su mi ostale kod njega u autu… 🙂 falaaa
Šta li će na ovo reći njen budući muž? I kojih su to još “par stvari”?
(Espreso.rs)
Uhvatila sam svoju dragu kako je mami telefonom otkrila da je trudna. U tom smo trenutku bili produženo bježanje, sve smo složili i ja sam je odlučio zaprositi. Ne bih volio misliti da planiram doći na račun djeteta jer sam to zaista obožavao.
Otprilike uveče mi otkrije da mora nešto reći. Pokušao sam joj savjetovati da prvo zastane i pusti me. U tom je trenutku viknula: “Stani, moramo raskinuti, trudna sam sa bivšim dečkom!” Lagano poslije 4 godine veze.”
BONUS ISPOVESTI
Došla sam u Njemačku da radim. Ja sam prva iz moje porodice koja je otišla negdje sa strane (22god). Nije mi bilo žao što idem osim kada mi je starija sestra zaplakala i izvinila mi se. Bila sam zbunjena zašto. Ona mi je rekla da joj je krivo jer ima osjećaj da ja moram da radim jer ona još studira. Žao mi je što se tako osjećala. Ja nikad nisam htjela da idem na fakultet već sam oduvjek htjela da radim posle srednje, a ona studira jedan od težih. Srećna je zbog mog uspjeha, ali i tužna jer ima osjećaj da ona prva sve treba da radi. I ovako je najstarija, za dosta stvari je lomila led, ne mora i za ovo i drago mi je zbog toga. Nadam se da će moći da dođe kod mene čim ova korona prođe.
Jednostavno sam poludeo na ceo sistem i dao otkaz. Živim sam i znao sam da se računi neće sami platiti, ali nije me više ništa zanimalo. Već skoro deceniju sam robovao sistemu za bednu platu, sa kojom kad poplaćam troškove mogu gu*icu sa obrišem. Podigao sam kredit na vikendicu koju sam imao i otvorio neki svoj biznis. Nisam bogat, zarađujem aposlutno prosečno, ali ovaj novi posao funkcioniše i ne mogu da vam opišem koliko dišem punijim plućima. Uopšte nije do para, do slobode je.
Bavim se programiranjem i zarađujem značajno više od proseka. To je jer radim 12-14 sati dnevno, svakog dana. Kada se bliži rok, imam da sedim za računarom po 48 sati u kontinuitetu. Štedim određenu količinu svakog meseca, za par godina, ako ostanem na ovoj poziciji, imaću neku solidnu sumu za dalju budućnost. Imam 22 godine i sada mogu da podnesem taj tempo, ali kada budem želela porodicu, neću moći. To je onaj deo o kom niko, makar meni, nije pričao. Programeri zarađuju mnogo, da. Zato što rade, mnogo. Ne žalim se, samo obaveštavam jer mene niko nije. Nije sve lepo i šareno kao u pričama.