SVAKI PAR KOJI RAZMIŠLJA O RAZVODU NEKA PROČITA OVO: Sutra kad mi donese čokoladu, reći ću mu…

Riječi od kojih bi i kamen zaplakao

Kako razvod izgleda iz dječije perspektive možda najbolje umije da objasni poznati pjesnik Nedeljko Popadić kroz pjesmu “Najgori tata u gradu”.

U sobi dim, tišina. Pogled od mene krije. Zagledan, sam, u prazno, tata rakiju pije.

Ko da ga tišti nešto, u piću traži spas… Dnu flaše sve je bliži i sve je dalji od nas.

Tata ne može više bez flaše, ko bez vode…

Strah me, mama će možda negdje u noć da ode.

Oči mu mutne, sive… Usne su mu sve blijeđe. I prijatelji stari dolaze nam sve rjeđe.

Poneko se razboli, neko padne u ratu… A ja posmatram kako flaša ubija tatu.

Mama i tata se jutros ne vole. Pa me čas ona, a čas on tuče. A mene još uvijek jako bole udarci onog Janka, od juče.

Mama i tata se jutros ne vole. Pa krivca traže, ko da je važno… O kad bi htjeli, jednom, zbog mene, još jednom da se zagrle snažno…

Mama i tata se jutros ne vole. Govore: “Gotovo!” Spominju stvari. Čudne riječi: “sudnica, ludnica, parnica, pakao, podstanari…”

Mama i tata se jutros ne vole. Sam u sredini… Već glume strance. Kada bih barem imao brata da ih vežemo u neke lance.

Mama i tata se jutros ne vole. Samlji sam jutros, samlji od svih. Govore s kim ću živeti sutra. Nude mi mleko. Ja hoću njih.

Mama i tata se jutros ne vole. Tata bi negdhe u svijet da zbriše. Briga ih što će sad onaj Janko da se od sutra osili više.

Obukao je kaput. Ništa rekao nije. I srce moje snažno počelo je da bije.

Tata ostavlja mamu. (Kažu, zbog neke žene…) Samo mi jasno nije zašto ostavlja mene…

Kako da ga zadržim malim rukama mojim? A dobro zna koliko noću se mraka bojim.

Kada mi bude jednom donio čokoladu reći ću mu da jeste najgori tata u gradu.

I ova moja mama treba da se postidi. Može da vikne: “Stani!” Ona mu kaže: “Idi!”