Pozovu djevojku i mene njeni roditelji kod njih na ručak jer žele da me upoznaju.

Pozovu djevojku i mene njeni roditelji kod njih na ručak jer žele da me upoznaju. Znao sam da su svi oni u familiji fakultetski obrazovani. Ja nisam išao na fakultet. Došli mi tamo, ja se upoznajem sa njenima, sedamo za sto i u tom trenutku sledi pitanje: “Šta studiraš?” Na moj odgovor da ne studiram, već da radim, imam svoj posao sledi odgovor: “Mi ne želimo da se naša ćerka zabavlja sa momkom koji nema fakultet.

Mi smo svi u familiji intelektualci i ne želimo u porodici nekog neobrazovanog; on ne može intelektualno da nas prati. Da smo znali da ne studiraš ne bi te ni zvali. ” Ja sam prvo mislio da se šale, zatim sam, kada sam video da su ozbiljni, ustao, zahvalio im se na lepim rečima i otišao.

Devojka me kasnije zvala, molila da pričamo, ali čemu to? I za 20 godina oni bi joj prebacivali za to i ne bi išlo.

Zanimljivo je to da ja zarađujem više od svih njih zajedno, da sam verovatno obrazovaniji od svih njih jer dosta čitam, dok niko od njih nije čitao ništa posle fakulteta.