“Moj tetak svom rodjenom sinu svaki mjesec uzima po 150€”

“Moj tetak svom rodjenom sinu svaki mjesec uzima po 150€ za stanarinu od kada se zaposlio.

I zaista svima nam je to bilo glupo jer on ima dovoljno novca da bi mogai i njega izdržavati a kamoli da mu još uzima novac i nekako svi smo ga malo i mrzili radi toga.

I došlo vrijeme da se moj tečić ženi i svi su davali neke poklone, koverte i tada mu je otac dao dvije koverte u jednoj su bile sve pare od stanarine koje je dao a u drugoj isto toliko što mu je on dao od sebe.

Svi su bili u šoku nisu vjerovali čak ni tetka nije znala za to i sad je od tog novca tečić kupio sebi i ženi stan i onako solidan automobil.

Eto koliko god bio ljut na njega danas mu se to isplatilo jer nikada on sam ne bi uštedio toliki novac a ovako je morao.”

BONUS POUČNA PRIČA : Starac

Starac sjedi u parku, prilazi mu mladić koji ga pita:

“Da li me se sjećate?” A starac kaže da ga se ne sjeća.

Tada mu mladić kaže da mu je bio učenik, a učitelj pita:

„Šta radiš, čime se baviš u životu?“

Mladić odgovara: „Pa, postao sam učitelj.“ “Ah, divno, poput mene?” reče starac.

“Pa da. U stvari, postao sam učitelj jer ste me inspirisali da budem poput vas.“ Starac, radoznao, pita mladića kada i kako je odlučio da postane učitelj.

A mladić mu ispriča sljedeću priču:

„Jednog dana je ušao moj drug, takođe učenik, sa lijepim novim satom, a ja sam odlučio da ga želim i ukrao sam ga, izvadio sam mu sat iz džepa”, reče mladić i nastavi: “Ubrzo nakon toga, moj drug je zapazio da mu je sat nestao i odmah vam se požalio.”

Onda ste došli ​​u učionicu i rekli: “Ovom učeniku je danas ukraden sat tokom nastave. Ko god da ga je ukrao, ​​molim da ga vrati.” “Nisam ga vratio jer nisam želio. Tada ste zatvorili vrata i rekli nam svima da ustanemo i da ćete nas pretražiti, jedno po jedno, po džepovima, dok sat ne bude pronađen. Ali, rekli ste nam da zatvorimo oči, jer biste tražili njegov sat samo ako bismo svi imali zatvorene oči.

Tako smo i učinili, i išli ste od učenika do učenika, od džepa do džepa, a kad ste prepipali moj džep, našli ste sat i uzeli ga. Nastavili ste pretraživati džepove svih nas i kada ste završili, rekli ste da otvorimo oči. Imamo sat. Ništa niste rekli i nikada niste spomenuli tu epizodu. Nikada niste rekli ko je ukrao sat. Tog dana ste zauvek spasili moje dostojanstvo. Bio je to najsramniji dan u mom životu. Na taj dan kada je moje dostojanstvo spašeno odlučio sam da ne postanem lopov, loša osoba. Nikada ništa niste rekli, niti me izgrdili, ili odveli u stranu da biste mi dali moralnu lekciju, ali jasno sam primio vašu poruku. Zahvaljujući vama sam razumio šta pravi vaspitač treba da radi. Da li se sećate tog događaja, profesore?”

A profesor reče:

“Sećam se situacije, ukradenog sata, koji sam tražio u džepu svih, ali nisam se sjećao vas, jer sam takođe zatvarao oči dok sam ga tražio” Ovo je suština nastave – ako nekoga morate poniziti da bi ste ga naučili, ne znate kako da predajete.